ŠTA ĆE BITI SA SEVEROM KOSOVA?

ŠTA ĆE BITI SA SEVEROM KOSOVA?

  
Albanci su demografski osvojili Kosovo južno od Ibra još 60-tih, 70-tih i 80-tih godina. To se zatim pretvorilo u rastući organizovani otpor Albanaca prema srpskoj državi. Postojao je hroničan etnički problem koji je kasnije Slobodan Milošević iskoristio da dođe na vlast.

Vreme je prolazilo a niti su Albanci na Kosovu uspevali da ostvare nezavisnost, niti je Miloševićeva Srbija uspevala da uguši njihovu volju za secesiju. Za to vreme, geopolitičke "karte" su se mešale u Svetu i Evropi. Prestao je Hladni rat, srušen je Berlinski zid, što je u velikoj meri smanjilo potrebu za postojanjem NATO-a, a time i uticaja SAD-a na evropske države. Nakon završetka raspada Jugoslavije, Amerika oseća jaku potrebu da osnaži ulogu NATO-a, svoju ulogu u njemu i u Evropi. U određenom momentu SAD na čelu sa Bilom Klintonom uočile su mogućnost da tinjajući sukob na Kosovu iskoriste za svoje geopolitičke interese, što je stvarni uzrok agresije. Povod za napad na Srbiju je bio zaštita albanskog stanovništva od Miloševićeve represije.

Glavni razlog tome što je Srbija izgubila kontrolu južno od Ibra je što tamo u velikoj većini žive Albanci. Nasuprot tome, na Severu u velikoj većini žive Srbi, koji su uz to u neposrednom dodiru sa matičnom državom koja ih podržava. Zato tu teritoriju nije moguće osvojiti kao Jug, niti se tu može konstruisati neko opravdanje za agresiju na Srbiju. Okupacija, koja je uvek samo privremena, moguća je na severu Kosova, ono je već okupirano od strane međunarodne zajednice. Međutim, niti ima normalizacije života, niti Srbi prihvataju prištinske institucije a eventualno nasilno nametanje albanskih institucija moglo bi da izazove organizovani oružani otpor stanovništva i destabilizaciju regiona, sa opasno nepredvidljivim posledicama.

Danas, na severu Kosova, to je sasvim nova borba - to je borba Srba da ne žive pod vlašću Albanaca. Kao takva ta borba je legitimna, odnosno, može se opravdati istorijskim, moralnim, geopolitičkim i međunarodno-pravnim argumentima.

Vlast Prištine nad Severnim Kosovom bi mogla da se uspostavi jedino ako bi Srbija to podržala. Međutim, moralna i logistička podrška Severnom Kosovu od strane države Srbije i srpske javnosti, potpuno onemogućava njegovo osvajanje. Zato međunarodna zajednica vrši pritisak na srpske političare a istovremeno preko medija koje kontroliše u Srbiji, pokušava da javnost okrene protiv Srba u Severnom Kosovu i time presudno oslabi njihovu poziciju.

Nastojanje Prištine da nametne svoju vlast u Severnom Kosovu i rešenost Srbije da to ne dozvoli, stvara neprestanu napetost u regionu. To posebno smeta Evropskoj uniji koja u okolnostima galopirajuće ekonomske i socijalne krize, ne može dozvoliti nikakvu esklaciju sukoba na Balkanu. Zato se može očekivati sklonost Evropske unije da prihvati ono rešenje koje je najstabilnije.

S obzirom da Srbi na severu Kosova neće prihvatiti da žive pod vlašću Albanaca, daleko je manji problem da se Albanci odreknu potpune kontrole nad tom teritorijom, nego da se Srbi masovno isele sa teritorije na kojoj žive već generacijama. Tako postaje jasno da je tačka geopolitičke ravnoteže u tome da se srpskom stanovništvu na severu Kosova omogući onoliko autonomije koliko je potrebno da bi se ono osetilo bezbedno bilo od asimilacije, bilo od progona. Taj nivo bezbednosti je lokalna vlast, sa svim izvršnim ovlašćenjima i institucijama.

Uprkos nagađanjima, nema dokaza da su na Kosovu preostali neki strateški interesi SAD-a, osim možda posmatranje Južnog toka. Na drugoj strani, Priština žuri da ostvari državnost Kosova i da izbori mesto u UN. Istovremeno, EU žuri da otkloni stalnu pretnju eskalacije sukoba na Kosovu kako bi mogala da se bavi drugim nagomilanim problemima. Nasuprot tome, Srbija ima mogućnost da sačeka da svi subjekti kosovskog problema uvide gde je ta, toliko poželjna tačka geopolitičke ravnoteže. A to je - ne vršiti pritisak na Srbiju da formalno prizna nezavisnost Kosova, obezbediti suštinsku autonomiju Svernog Kosova i obezbediti najveću moguću zaštitu Srba u enklavama na jugu Kosova, po međunarodnim normama. Prema tome, dok svi imaju razloga za žurbu, Srbija ima mogućnost da čeka. "Strpljen, spašen", kaže narodna izreka.